Kad neko iz prve ruke može reći kako je to biti slobodnjak i šta to sa sobom nosi, to veoma može pomoći onima koji bi da krenu da rade samostalno. Naravno, pod uslovom da se oni, koji nemaju dana staža na “ovakvom” poslu malo smire i pišu o nečemu drugom, što bolje poznaju. Zato želim da se osvrnem na Ivin tekst o tome kako je to biti slobodnjak i da dodam svoja iskustva.

Kao freelancer radim od 2007. Sve pre toga se ne može nazvati ozbiljnim angažmanom, jer niti su poslovi bili redovni, niti su bili ozbiljni (kao ni neki klijenti).
Od tada sam prošla skoro sve što se može doživeti od klijenata (hvala Bogu, ljudi su kreativni pa uvek ima novih stvari.).

Pa da vidimo kako je to biti freelancer.

Šta znamo a šta STVARNO znamo?

Kakvo je ovo pitanje? Veoma iskreno.
Iskustvo govori sledeće: Ukoliko mislite i kažete da sve znate, onda ne znate ništa, ili bar ništa do kraja i ništa dobro. Da zaboravimo za trenutak cirkus na srpskoj berzi poslova gde se traže majmunčići za sve – da zna da vozi bicikl, da zna da svira bubanj u isto vreme, da mu se nakači usna harmonika, da jednom nogom vozi a drugom oblači na sebe različito žensko rublje u majmunskoj veličini i po mogućstvu da žonglira čim uspori ritam muzike.
Šta meni to govori? Da niti te firme imaju pojma šta rade, niti ćete Vi imati pojma šta radite a plata je gore nego uvreda i sumnjam da je iko, sem gazde, adekvatno plaćen.

Šta ćete raditi tu? Donosićete gazdi burek, kao čovek od poverenja, jer to ne može svako, pokrivaćete ga kad ga žena zove a on nije tu, u pauzama između služenja gazdi i njegovoj najnovijoj sekretarici, kodiraćete stranice, koje moraju da rade dovoljno da se ne raspadnu dok ih klijent ne preuzme. Čim doda prvu stvar na stranicu, Vi ste odgovorni za to što ne radi, iako budžet ne pokriva ni to što ste uradili do sada. Pored toga će Vam tražiti da pravite aplikacije u PHPu a može i u AJAXu, jer je on tako fensi i ne znaju ga svi, Flash se podrazumeva, pravljenje 3d figura u Ilustratoru isto tako, animacije za reklamu? Nema problema! I to umete! 3D Max? Onomad ste ga doučili i umete da stavite teksturu na besplatan model žabe.

Ukoliko ste dobri, stvarno dobri, ovakve oglase ćete prevideti i naći sebi bolji posao. A šta ako sve to znate da radite? Ništa, javite se!

Moje iskustvo: Aktivno sam odbijala da budem majmunče za sve.

1. zato što bi me bilo sramota da kažem da sam nešto radila = sklepala

2. zato što ne trpim autoritet, pardon “autoritet”, kad recimo gazda nema pojma o dizajnu ali mi traži sajt sa lens flare, sa Comic Sans fontom (da, znam da je kliše, ali baš zato i jeste kliše, što je takvih puno), Da pozadina bude animirani gif 60x60px, sa inicijalima vlasnika, na koji je dodat glitter efekat.

3. Znam šta znam a šta ne. Ne bojim se da učim, ali se bojim mnogo da učim na skupim i glomaznim projektima stvari koje nikada nisam radila, i takve projekte odbijam. Bolje je da nađem nešto, što mi više odgovara, nego da izmaltretiram i sebe i klijenta i još da dobijem gadan rejting.

Dakle, ukoliko niste sigurni šta znate, saznajte. Ukoliko želite da budete slobodnjak, samodisciplina i samokritika moraju stalno biti prisutni. Klijenti traže nekoga, kome će pokloniti poverenje. Takođe često nemaju pojma šta im govorite. Tu postoji mnogo prostora za manipulaciju, sa obe strane. Ukoliko ste pametni, nećete dozvoliti ni da Vi manipulišete, niti da oni manipulišu Vama. Smatram da jedna osoba ne može raditi više od 1-2 stvari odlično. Može da poznaje druge metode, druge programske jezike, ali može biti odličan u veoma malo toga. Jer “odličnost” zahteva stalno učenje i usavršavanje, prepoznavanje sopstvenih granica i mnogo prakse.

Šta nudimo i kako se obraćamo klijentu?

Mnogi nude mnogo toga. Što reče Iva, nije teško prostituisati se i onda kukati kako nam loše ide. Treba nuditi ono što najbolje znamo.

Ključna stvar, kada se javljamo za posao, jeste ton kojim govorimo i ono što nudimo. Ukoliko opis posla zahteva detaljniji opis Vašeg rešenja, onda to i pružite. Nekim klijentima (pogotovo ako Vas pozovu) je dovoljan pogled na Vaš portfolio i za kratak opis posla očekuju Vašu kratku i jasnu ponudu.

Ukoliko napravite generičko pismo koje može da služi za bilo koji posao, ne samo da će Vas stalno odbijati, nego ćete izgubiti i kredibilitet.

Klijentu je potrebno da vidi da ste se udubili u njegove zahteve, nekada je potrebno postaviti neko pitanje, pre davanja bilo kakve ponude, nekada “manje izmene” mogu značiti 2 sata posla, ili 2 nedelje, ukoliko nije jasno definisano.

Cena koju nudimo je samo jedan od aspekata, na koji treba obratiti pažnju. Ako date premalu ponudu, posao ćete otaljati a na kraju dobiti još i lošu ocenu. Često klijenti pozovu 20ak hindusa i mene da damo ponudu. I onda žele da sarađuju i pitaju me zašto tražim 300 dolara kad ovaj nudi 60 dolara. Kažem da onda može on da uradi za tu cenu. “Ali ako može on, zašto ne možeš ti?”. Zato što živim u zemlji gde mesečna plata nije 30 dolara, nego se jedva živi sa 500. Zato što ja garantujem da ću završiti posao koji preuzmem, a on ne garantuje ništa. Zato što ne želim da mu dam reciklirano rešenje samo zato što će me mrzeti da umrem od posla za taj novac (i pritom sve to za nedelju dana, za koliko misli da mu se može uraditi cela strana, pogotovo ako odgovara 1 nedeljno).

Da se razumemo, prvi posao na elance mi je bio jako slabo plaćen. Dala sam tu ponudu namerno, jer sam htela odličan rejting. Posle toga su počeli da se javljaju klijenti. Kad dam ovakav odgovor, nekada me ipak angažuju za novac koji tražim, a dešavalo se i da me časte zbog brzo završenog posla. Nekada me odbiju i uzmu hindusa, nekada ih uzmu 8-9 i na kraju mi se jave i nude šta tražim, jer ovi ništa nisu uradili i još su pokvarili nešto na strani koja je već postojala. Naravno, nisu svi iz Indije loši, naprotiv, imaju odlične programere i kodere koji marljivo rade, ali i njima šansu kvare mnogi koji su se malo priučili i onda se nadaju da će ovde ili onde nešto da ućare. Ipak, najbitnije je da znamo koliko vredimo, mislim, koliko STVARNO vredimo i da posao i nagradu za isti uzimamo u malim zalogajima, da se na nekom ne bi smo ugušili.

Klijentima se obraćam sa poštovanjem i taj ton držim do kraja projekta. Ne retko sam dobila projekat upravo zbog prijatne prijave. Svi klijenti sa elance su se vratili bar još po jedan projekat, koji ćemo raditi zajedno. Bez obzira što je u modi bahatost i nedostatak kulture, mislim da je to možda najvažnija stavka za prvi utisak.

Učenje – šta će mi, ja sve znam

Mnogo je ružna ona situacija kad o sebi čujete loše, nebitno o čemu se radi. Još je ružnije kada ste to zaslužili, zato što, recimo, kodirate na jeziku kakav se koristio pre 10 godina, kada još uvek koristite php4 i kada ne znate ništa novije od 2004, kad ste bili ajkula na netu. Ipak, najružnije je kad se o Vama opravdano priča ružno a Vi vređate osobu koja Vas kritikuje.
Smatram da osoba, koja nije u stanju da podnese kritiku, nije u stanju da radi kao slobodnjak. Ne govorim o ćutke progutanim uvredama od klijenta sadiste, kome ćutite samo da bi Vas već jednom platio i onda se nadate da će ga odneti cunami kad sledeći put ode na more.

Govorim o kritici koja treba da Vas podstakne da naučite najnovije i da Vas spusti na zemlju. Ko se ne preispituje svakog dana, može da se zaposli u nekoj učmaloj firmi, gde će dobijati platu za sedenje u kancelariji (ako takvih firmi uopšte više ima),  ili gde će se sa sličnim kolegama tapšati po ramenu i čestitati na hakovanju #irc servera rane 1999.

Biti slobodan znači biti slobodan od sujete i spreman na najluđe avanture, aka učenje, kako bi ste u svom poslu stekli ime – i kako bi ste ga ponovo sticali svake godine, jer najkasnije za godinu dana, bićete van trendova, ako se ne usavršavate.

Mi Srbi, narod najstariji

Nije baš da se treba tako postaviti, ali podeliću svoje iskustvo sa klijentima i njihovo mišljenje o srbima.

Najiskrenije: Divim se svim svojim prethodnicima koji su opčinili amerikance, kanadjane, nemce, austrijance, engleze (posebno teška kategorija), australijance, francuze, pa čak i indijce i filipince. I jako sam im zahvalna na stručnosti i profesionalnom nastupu, koji je drugima prokrčio put.

Skoro sam dobila ponudu od momka iz Floride, da radim za njihovu firmu. Našao me je preko behance. Njegova prva rečenica je bila: Odlično! Naš kreativni direktor je iz Srbije, on je čudo od čoveka koji je odgovoran za brendiranje firmi svih naših klijenata. Rekao mi je da tražim srbe, kao stručne saradnike.

To je bilo pre elance. Kad sam počela da radim na elance, skoro svi klijenti su imali neko iskustvo sa srpskim koderima ili programerima i svi su ušli u posao sa punim poverenjem. Moj zadatak je bio da to poverenje ne iskoristim i da budem odgovorna. Ne pada mi teško jer mnogo volim svoj posao.

Dakle, mnogo je dobrih ljudi tamo negde. Nisu lenji i nisu rasipnici i nisu ni malo umišljeni, iako zarađuju odlično ni oni ne spavaju i trude se da dokažu svoj kvalitet. Zato mislim da treba dobro razmisliti, da li ste taj profil. Koji će biti fer i prema sebi i prema klijentu, ko će biti samokritičan i vredan i ko će uvek stremiti ka novom znanju i najboljem kvalitetu.

Meni lično je svaki projekat bio lekcija za sebe. Uvek sam se trudila da uradim nešto novo i originalno, toliko da klijent shvati da mi je stalo do njegovog projekta isto koliko i njemu. To je verovatno i tačno 🙂

Sve je roze, jel da?

Epa nije. Nekada me ne zovu da im uradim sajt kako mislim da je najbolje. Dođu sa idejama koje nemaju veze sa mozgom, niti jedna sa drugom, dolaze sa onim “klijent je uvek u pravu” i očekuju da se povinujete. Sve je to deo ovog posla. Na Vama je koliko ćete to dopustiti. Nekada se moraju raditi projekti, koje ne možete staviti u portfolio i svoj umetnički talenat bacate na brljotine prethodnih kodera umesto da se bavite kreativnim poslom. I to je normalno.

Na kraju ću samo ponoviti: “Zapamtite: ključ je u iskrenosti prema samom sebi, konstantnom usavršavanju i pronalaženju ravnoteže. Ovo vam ne kaže nikakav životni trener, motivacioni govornik ili tajkun – ovo vam kaže čo’ek tj. ženščina iz naroda, neko bez skrivenih motiva.”